МЕТАФИЗИКА СУМРАКА

Прекасно је да ичему учим срце.
Наизуст знам азбуку патње.
Проверавам уживо.
Време је стало. Какво блаженство је у протицању?!
Стварност подсећа на умољчан џемпер -
Ово су стихови.
Живот ипак шепа, попут какве убоге девојке
Која би да се добро уда
Иако у срцу носи ожиљке успомена -
Животопис ватре и воде.
То су те залудне и болне залихе
Са којима се полази на дуг и неизвестан пут
Који је наша лична отаџбина,
На коју свачија нога ступа као чизма.
Од Каина старија је свака патња,
Па и ова која је као рођака из далека
Дошла на три дана, а остала,
Раскомотила се, заузела сваки кутак.
О одласку ни да бекне!
Време чуда је за нама.
Време грађења кула,
Рајских и овоземаљских вртова
Из читанки и стихова.
Тзв. грчка срећа чека нас
Тамо где никада нећемо стићи.
Зато напој цвеће и срце
Из истог крчага, ако икако можеш.
Време не пресахњује,
Нити убрзава корак, како веле.
Време гута сопствене слике као сопствену децу.