1925.
U jesen se vraća iz Pariza, posle jednogodišnjih studija.
Dobija prvi orden u životu - Orden sv. Save.
Postavljena je za suplenta Učiteljske škole u Dubrovniku.
Štampa prvu pesmu u Letopisu Matice srpske.
Premeštena je za profesora Prve ženske gimnazije u Beogradu.

1927.
Misao štampa prvu knjigu pesama za decu Desanke Maksimović Vrt detinjstva.
U uskršnjem broju Politike objavljuje prvu pesmu u ovom listu, čiji će redovni saradnik biti narednih decenija.
Božidar Kovačević unosi tri njene pesme u Antologiju ljubavne lirike (Strepnja, Na buri i Devojačka molba), a Letopis Matice srpske, u jubilarnoj svesci, povodom stogodišnjice izlaženja, objavljuje njenu prozu Direktorove guske.

1930.
Misao objavljuje knjigu pesama Zeleni vitez (naslovni list nacrtao je Pjer Križanić).

1931.
Srpska književna zadruga objavljuje u svojoj biblioteci Savremenik njenu prvu knjigu pripovedaka Ludilo srca.
Za pesmu Umor dobija nagradu Cvijeta Zuzorić.

1932.
Objavljuje knjigu pesama u prozi Gozba na livadi, izdanje časopisa Misao, rešenje naslovne strane uradio je Pjer Križanić.
Aktivna je među članovima beogradskog Pen kluba.

1933.
Objavljuje knjigu za decu Srce lutke spavaljke, u izdanju najpoznatijeg i najmoćnijeg beogradskog knjižara i izdavača Gece Kona (ilustracije Vladimir Žedrinski).

Narodna prosveta štampa dve knjige Dostojevskog, a među prevodiocima s ruskog je i Desanka Maksimović (urednik je Isidora Sekulić).

Upoznaje Sergeja Slastikova, glumca i pesnika, i udaje se za njega.

Savez ruskih pisaca i novinara u Jugoslaviji objavljuje Antologiju nove jugoslovenske lirike (pesme su na ruski preveli i knjigu sastavili I. Goleniščev Kutuzov, A. Durakov i E. Tauber, a izabrani su stihovi jedanaest pisaca, među kojima i pet pesama Desanke Maksimović).
Krajem maja učestvuje u Dubrovniku na XI međunarodnom kongresu Pen kluba.

1935.
Posebno je zapažena njena saradnja u podlistku Politike za decu; jedan je od najrevnosnijih njenih saradnika.
Geca Kon objavljuje njenu drugu knjigu pripovedaka Kako oni žive.
Prevodi s bugarskog jezika pesmu L. Stančeva.
Za pesnički rad dobija nagradu Sedam umetnosti.

1936.
Srpska književna zadruga objavljuje Nove pesme Desanke Maksimović (biblioteka Savremenik).
Prevodi s bugarskog Jordana Stubela, dečje pesme.

1937.
Početkom decembra potpisuje pismo o potrebi osnivanja Udruženja umetnika, naučnika i pisaca.

1938.
Geca Kon štampa Raspevane priče, biblioteka Zlatna knjiga.

1939-1940.
Sarađuje u Srpskom književnom glasniku, Politici, časopisu Naša stvarnost, Godišnjaku Matice srpske; prevodi sa slovenačkog. Njene pesme objavljuje slovenački časopis Umetnost (prevodilac Miha Maleš). Prevodi Čehovljeve priče s ruskog.
Geca Kon štampa pozorišni komad za decu Dečja soba, u biblioteci Rodino pozorište. .


1941 - 1953. godina