Поводом смрти Десанке Максимовић, 11. фебруара 1993. године, Влада Србије је 12. фебруара 1993. донела одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем задужбине. Одлука Владе је реализована иницијативом Министарства за културу Србије да Народна библиотека буде оснивач и носилац те часне институције.

Народна библиотека Србије основала је "Задужбину Десанке Максимовић" 19. марта 1993. године. Оснивачким актом и Статутом назначује се да је задужбина треба да "створи услове за трајно очување и неговање успомене на Десанку Максимовић, једног од највећих песника српског језика XX века".

У управни одбор Задужбине изабрани су: Слободан Ж. Марковић (председник), Милош Јевтић (подпредседник), стеван Раичковић, Љубомир Симовић, Слободан Ракитић, Матија Бећковић, Влада Ковачевић, Радован Поповић, Бранка Максимовић-Мицић, Миломир Петровић (подпредседник), Остоја Продановић и Драган Бараћ (секретар).

Управни одбор је именовао жири за доделу награде "Десанка Максимовић" и формирао радне групе за окупљање суоснивач задужбине, за проучавање, популаризацију и издавање дела Десанке Максимовић и за уређење спомен обележја у Бранковини.

Своје циљеве Задужбина остварује добром вољом и солидним учешћем својих чланова. Члан Задужбине се постаје годишњом уплатом предвиђеног новчаног износа.